Nookie's Drive-In Theater

Žanr: Drama-Postapokalipsa 

ZEMLJA: USA

GODINA:  4. septembar  2009

REŽIJA: David Pastor, Alex Pastor

SCENARIO: David Pastor, Alex Pastor

FOTOGRAFIJA: Benoît Debie

MONTAŽA: Craig McKay

MUZIKA: Peter Nashel

ULOGE: Piper Perabo, Chris Pine, Lou Taylor Pucci, Emily VanCamp

PRODUKCIJA:  Ray Angelic

DISTRIBUCIJA:  Paramount Vantage

VREME: 84 min.

BUDŽET:

Moram odmah priznati, ovaj „The Carriers“ mi je sedeo jedno tri godine „na polici“ pre nego što sam konačno odlučio da ga gledam. Smem priznati još jednu stvar - nisam mnogo toga propustio.

„Carriers“ je film iz 2009. godine koji su režirali braća David i Alex Pastor.  Film je završen 2006. godine, sniman u Novom Meksiku, ali nije imao premijeru sve do 2009. godine. To bi već trebalo da podigne alarm kod mnogih od nas. Film koji toliko dugo sedi u studiju bez premijere obično može da bude samo jednog kvaliteta (osim ako se ne radi o Phantasm serijalu).

Rezulatat: tehnički, film je ok. Režija je sasvim solidna, pogotovo ako se uzme u obzir da se radi o dva mlada režisera koji su radili  na svom prvom filmu. Nema nekih posebnih poslastica, ali film je privlačan za oko. Fotografija izgleda veoma dobro za budžet koji je film imao, iako deluje kao i svaki novi moderni horor film... ali ako neko sebe stavlja u torturu da gleda smeća koja ja obično gledam, nauči se čovek da ceni male stvari. Gluma je većinom dobra, pogotovo kada dođe do Christopher Meloni kao Frenk i Chris Pine (koji će kasnije imati ulogu u Star Trek reboot) kao Brajan.

ali onda dolazimo do težek aspekta - scenarija. Sama premisa je viđena već, pa da se ne lažemo u svakom mogućem zombi ili disaster filmu, ali to nije najveći problem - problem je što u „Carriers“ ima puno priče, zatim još priče, a potom još više priče, bez imalo akcije. Film je vizuelni medij, POKAŽI NE GOVORI. Usput, film je PG-13, tako da i kada se nešto konačno desi na ekranu, poprilično je isprazno. Nema nikakve tenzije u filmu, nikad nisam imao osećaj da se likovi nalaze u bilo kakvoj opasnosti (upravo zbog toga što se mnogo priča a ništa ne pokazuje). Iako je premisa matora, to ne znači da nije dobra, zato, pitam braću Pastor - kako ovo uspeše zajebati? Da odmah razjasnimo, ovo je drama likova, i to tinejdžerska drama, usput ne posebno snažna da bi ostavila bilo kakav trag u sećanju.

Film se otvara poprilično loše. Grupa od četvoro ljudi je u kolima. Ubrzo potom počinje prva moralistička scena (a ima ih poprilično). Jedan od likova kojem još uvek ne znamo ni ime izlazi napolje i počinje da se dernja „Ona je zaražena!“. Huh? Zaražena čime? Scena se nastavlja a lik i dalje viče isto. Ova scena bi trebala da nas upozna sa ČITAVOM PREMISOM priče, ali ne, film i dalje ne pokazuje osnovne stvari kao što su KO? ŠTA? KOGA? ČIME? Ko je zaražen? Koga je zarazilo? Čime je lik zaražen? Šta je zaraza? Ali ne, scena prelazi dalje u jednu od mnogih moralističkih scena i nastavlja putanjom „šta će likovi uraditi sa drugim likovima koje su upravo sreli?“ Samo da podsetim, to je već šest likova o kojima ne znamo apsolutno ništa, samim tim, kako možemo da se uživimo u njihovu priču ili da znamo njihovu dilemu? Scena se konačno završava a ja i dalje sedim u mraku i ne znam šta se dešava, niti šta čime je lik zaražen, niti ko su svi ti likovi kada smo već kod toga. Prosto sam bio iznenađen. Dramaturgija 101. Možda se pitate, „pa dobro je što je misteriozno, zar ne?“. Ne baš. Tokom čitavog filma nema odgovora na to šta je tačno infekcija ili ZAŠTO JE ONA UOPŠTE OPASNA. Čitav scenario deluje kao da je neko uzeo teen dramu, ubacio neke „horor“ elemente i odlučio da snima SF-Horor iz svog dupeta.

Nakon ove uvodne scene, priča dalje progresira u vidu likova, sa puno dijaloga i ni malo akcije. Kada pričam o akciji, ne mislim na velike borbe ili jurnjave kolima, već o terminu „nešto zanimljivo se dešava na ekranu“. Umesto toga, mi imamo samo još vožnje i još više dijaloga u svakom sledećoj sceni. Ja lično preferiram filmove gde je razrada likova dominantna, ali ovde je problem što su likovi prosto nezanimljivi. Likovi jesu lako prepoznatljivi i svaki ima svoju ličnost, ali problem je njihova nezanimljivost i nemogućnost da se povežemo ni sa jednim od tih likova (čitaj: svi su sebični smradovi). Da ne zaboravim, likovi uporno pričaju o izolaciji i tome kako je većina populacije na planeti mrtva, ali nikad se ne dobija taj osećaj. Jedini osećaj koji sam dobio je „nismo imali para za par dodatnih extras glumaca). Razumem da je budžet verovatno bio mali, ali to nije izgovor - filmovi sa niskim budžetom poput „28 Day Later“ su uspeli da dočaraju apokalipsu, samoću, opasnost i izolaciju veoma efektivno za relativno isti budžet. Kada u „28 dana kasnije“ lik poviče „Opasnost! Vuk!“ mi stvarno poverujemo da će uskoro nastati hoas. Postoje sličnosti između ova dva filma i rekao bih da su braća Pastor našli inspiraciju u „28 dana kasnije“ - slična tema, slični motiv i scene gde se pojavljuje vojska (tj. institucija) koja je jednaka opasnost za glavne likove koliko i sama zaraza. Ovo je ujedino i jedina scena gde postoji bar neki vid tenzije i opasnosti. Još jedan problem je bukvalno odbacivanje dva lika sa kojima provodimo dobar deo filma a onda ih nakon toga više nikad ne vidimo niti ih iko spomene. Šta kog?

„Carriers“ ima nedostatak atmosfere, tenzije ili jeze. Nema dovoljno nasilja ili gora da bi bio jak horor a kao drama ne funkcioniše dobro zato što mu fali tragičnosti. Da stanem bar malo u odbranu filma - struktura scenarija je dobra i nije apsolutno loš, samo je veoma zaboravan, bez i jedne scene koja će dugo ostati u sećanju.

Ocena 1 od 5

http://www.imdb.com/title/tt0806203