The Great Alligator (1979)
Žanr: Horor-Avantura-Explotacija (džinovska životinja)
ZEMLJA: Italija
JEZIK: Italijanski
GODINA: 3. novembar , 1979
REŽIJA: Sergio Martino
SCENARIO: George Eastman (priča), Sergio Martino, nekoliko drugih
ULOGE: Barbara Bach, Claudio Cassinelli, Mel Ferer, Romano Pupo
FOTOGRAFIJA: Giancarlo Ferrando
MONTAŽA: Eugenio Alabiso
MUZIKA: Stelvio Cipriani
FX: Carlo De Marchis (aligator), Paolo Ricci
PRODUKCIJA: Luciano Martino
DISTRIBUCIJA: Dania Films
VREME: 90 min.
BUDŽET: - -
RATING: - -
AKA: Il fiume del grande caimano, Alligator, Alligators
Daniel je fotograf koji dolazi na egzotično ostrvo negde u Africi kako bi fotografisao u okolini lokalnog turističkog hotela koji vodi Joshua. Menager hotela Joshua je pohlepan čovek i ne želi da se sazna da lokalna legenda, divovski aligator proždire ljude na ostrvu jer će ga to koštati ogromnu količinu novca koji dobija od turizma. Zvučni poznatno? Naravno. To je „Jaws“ na italijanski način.
Sergio Martini, koji je ranije doprineo par dobrih filmova italijanskoj kinematografiji (poput izvanrednog „Strange Vice of Mrs. Wardh, The (1971)“), se ovaj put odlučuje da uzme osnovnu premisu Spilbergovog filma „Jaws“ i smesti radnju negde u afričkoj džungli... a kopija nije dobra kopija ako nema bar pet različitih scenarista kao „The Great Alligator“. Iako je osnovna premisa „Jaws“, to ne znači da je ovaj Martinov film indentična kopija istoimenog filma. Naime, „The Great Alligator“ uzima dosta slobode pri izgrađivanju sopstvene priče, izuzev par scena i likova kojih kopira iz Spilbergovog filma (koje su opet, izvedene nešto drugačije). Podvodna kamera koja predstavlja prisustvo aligatora dok se sprema za napad je tu, praćena muzičkom temom (iako je film ponekad zaboravi), a sam rad kamere je ponekad konfuzan - ponekad se kadar prebaci nasumice na snimak neke životinje, koje bi verovatno trebale da predstave raznolikost ekosistema džungle. Ali, kada dođe do akcionih scena, kamera je intezivna sa brzim presecima kadrova. Montaža jeste ponekad više nego konfuzna ali generalno se daje predstava šta se dešava na ekranu. Sam presek scene je takođe konfuzan u pojedinim slučajevima - scena se obično naglo preseče i prebaci na sledeću, te pojedine scene deluju kao nedovršene. Gluma je, kao i u svim ostalim italijanskim (jeftinim) eksplotacijskim filmovima ovog perioda, donekle teška za odrediti, kako je većina dijaloga dodata u postprodukciji, a glasovi su obično zamenjeni nekim drugim glumcima. Govor tela je u većini slučajeva dobar (npr. Barbara Bash), ali su same rečenice teške za odrediti, upravo zbog navedenog razloga. Muzika varira, uz zvuke divljine, bubnjeve lokalnog plemena ili kopiranih tonova iz drugih italijanskih filmova (siguran sam da sam jednu od tema čuo u nekom od Argentovih filmova!).
Ali sam šarm ovog filma dolazi upravo iz scenarija. „The Great Allligator“ je kopija mnogo boljeg filma i on se toga ne stidi. Logike likova u pojedinim scenama su diskutabilnog kvaliteta a dijalozi su veoma jednostavni, ponekad i priglupi, što može izazvati dosta smeha, a to naravno čini zabavan film. Jednostavni dijalozi zapravo nisu velik problem, jer je film svestan sebe. Zna šta je (kopija), zna šta hoće da kaže (uglavnom) i zna kako tamo da dospe (veoma brzim scenama, koje na samo par mesta uspore). Joshua je korumpirani pohlepni gazda hotela koji neće da izgubi novac zbog lokalne legende. To je njegova jedina karakteristika u filmu. Film ne pokušava ništa dalje od toga, a kada jedan od likova izgovori rečenicu poput „Znao sam. Neko je presekao kablove. Ovo je sabotaža!“ ne možemo se ne nasmejati. Hvala liku zvani ekspozicija, ne bismo nikako predpostavili. Lik Ali, koju igra lepa Barbara Bach je sličnog karaktera. Njen lik je čisto u funkciji a povremeno služi kao ekspozicija kako bi shvatili šta se upravo desilo tokom scene. Naravno ovo dovodi do nekih nenamerno komičnih situacija, poput nasumičnog pijanog lika sa kojim provodimo dobrih par minuta filma a nakon toga ga više nikad ne vidimo. Sheena je lik koji je u filmu čisto tu da bi se skinula u bikini i zato što je svakoj dobroj „Jaws“ kopiji potrebna ljubavna scena (okončana brzo, kako aligator ima velik apetit). Naravno, scenario uzima dosta slobode, poput čitave podpriče gde pleme odluči da im je dosta turističkog uljeza i krene da masakrira stare i mlade. Ne pomaže mnogo ni to što se njihovo božanstvo, džinovski aligator nalazi u vodi, te se turisti nalaze između dve vatre. Rezulat je naravno, scena gde pedesetak ljudi umire na italijanski eksplotacijski način.
Sam aligator je u većini scena dobro izveden. Brza montaža i brz rad kamere nikad ne dozvoljavaju da se aligator previše dugo zadrži na ekranu. Pokazuje se taman onoliko koliko je potrebno. Imaćemo osećaj da aligator napada i proždire ljude, ali retko kad ćemo imati osećaj da se radi o specijalnom efektu. Kako sam aligator skončava, verujem da možete i sami predvideti, jer se ipak radi o „Jaws“ kopiji.
„The Great Alligator“ je mali italijanski film eksplotacijskog veterana Sergio Martina sa produkcijom koja izgleda mnogo bolje nego što bi se moglo očekivati od njegovog budžeta . Dramaturški je veoma jednostavan film, bez prevelikog zapleta i dramatike. Treba samo opustiti glavu i vreme će brzo proleteti.
Ocena: 3 od 5
SbiG ocena: 4.5 od 5 zbog:
Brzog tempa, brog prelaza scena, Barbare Bash, nasumičnog pijanca, nasumičnog ludog monaha, nasumičnog Francuza, velikog krokodila, pedeset turista u okršaju sa besnim afričkim ratnicima.
SBiG,italija,kult,klasik,horor,explotacija,