Nookie's Drive-In Theater

Žanr: Horor-Antologija

ZEMLJA: USA

JEZIK: Engleski

GODINA:  22. Januar, 2012

REŽIJA: Razni (vidi dole)

SCENARIO: Razni (vidi dole)

FOTOGRAFIJA:  Victoria K. Warren (generalno), ostali segmenti: njihovi režiseri

MONTAŽA: isto

MUZIKA: Keith Bilderbeck

FX: Lisa Carter, Fawn Ortega, Sam Carter

ULOGE: Adam Wingard, Hannah Fierman, Joe Swanberg, Sophia Takal...

PRODUKCIJA:  Brad Miska, Bloody Disgusting, The Collective

DISTRIBUCIJA:  Magnet Releasing

VREME: 116 min.

BUDŽET: $350,000

RATING: R

“VHS” je antološki horror film iz 2012. godine, koji u sebi sadrži pet kraćih segmenata (priča) sa gimikom “found footage” materijala, uz dodatne scene koje zaokružuju radnju i ujedino služe kao host svakom segmentu. I to je ujedino jedan od mnogih problema kojih imam sa ovim ostvarenjem. Da pređem odmah na svaki pojedinačni segment i mišljenje o istim.

Nakon kraćeg narativnog formata, koji ovde zamenjuje nekadašnje antološke hostove (ili ti “domaćine” poput Rod Serlinga u “Zoni Sumraka”) film počinje sa svojom prvom pričom. Svaka priča se odvija u vidu: jedan od likova pušta VHS kasetu u video rekorder i priča počinje.

“Amateur Night” je prva i ujedino jedna od boljih priča. Verovatno i najbolja. Radnja nije široka, tako da nema mnogo toga da se kaže. Tri bogata, razmažena i bučna lika odlaze u noćni provod. Jedan od njih sve to snima kamerom. Nakon žurke, kupe dve devojke koje odvode kući. Jedna od njih je lepuškasta, ali pomalo čudna. Pretpostavljam da većina može da pretpostavi šta se dalje dešava. Naravno da je jedna od devojaka zapravo sukubus koji masakrira sve ostale u sobi. Gluma je solidna, postoji dobra tenzija u ovoj priči, efeksti su dosta dobri, dizajn sukubusa je zanimljiv a devojka koja je igra je veoma interesantna. Glumica je lepa ali takođe ima neobične crte lica koji joj daje skoro onozemaljski izgled. Režija: David Bruckner

“Second Hooneymoon” je režirao Ti West, mladi režiser u kojeg generalno imam nade. Iza sebe ima već pet ostvarenja, od kojih je jedan odličan horor “The House of the Devil” i solidan, ali nešto lošiji “The Innkeepers”. Moram priznati da sam se razočarao u ovaj segment. Likovi su ok, deluju kao pravi ljudi (odlika svakog Westovog filma) ali se apsolutno ništa ne dešava u ovom segmentu. Manje stvari koje nisu posebno zanimljive i obrt na kraju je predvidiv.

“Tuesday the 17^th” je treći segment koji ima zanimljiv koncept. Troje prijatelja odlaze u šumu. Jedan od likova ih koristi kao zamku kako bi uhvatila neku vrstu duha-demona koji se nalazi u šumi, koji je prethodno pobio njene prijatelje. Svaki put kada se pikselizacija pojavi na ekranu kamere, duh napada. Kao što je napomenuto, koncept je dosta dobar, ali nažalost nije bilo dovoljno vremena da se on u potpunosti razradi. Iskreno bih voleo da vidim ovaj segment razrađen u dugometražni film. Režija: Glenn McQuaid

“The Sick Thing That Happened to Emily When She Was Younger” je četvrti segment koji još uvek ne shvatam zašto se nalazi u filmu koji se zove VHS. Devojka preko skajpa priča sa svojim momkom i veruje da joj je stan zaposednut duhom. Moram da postavim pitanje: Koja normalna osoba bi snimala svoj skajp razgovor, potom sve to prebacivala na VHS? Obrt na kraju je pomalo nepredvidiv (ili preciznije, jedan deo njega) ali segment nema nikakvu tenziju a vizuelno nije dobro izveden - sve na ekranu što se vidi je ekran monitora, sa dva otvorena skajp prozora. Režija: Joe Swanberg, “kralj mikrofilma”.

“10-31-98” je poslednji segment režiseran od strane filmske ekipe Radio Silence, koji je u rangu sa prvim segmentom. Priča nije originalna ali to ne znači da nema kvaliteta. Grupa pijanih tinejdžera odlaze u grad da se napiju još više za Noć veštica, odlaze u neku napuštenu kuću gde svedoče egzorcizmu. Borba sa kultom i spašavanje devojke. Ne verujem da je spojler, pošto svaka priča prati isti šablon - devojka je naravno, natprirodna i zla zbog koje svi umiru. Moram priznati, ovaj segment ima fantastične efekte, verovatno najbolje u celom filmu. Poslednjih par minuta finalnog segmenta kada kuća postane frantična su više nego odlični. Zidovi koji se pomeraju, ruke koje izlaze iz zidova (omaž Fulčiju!?), brave koje nestaju i slično. Vredno pogledati samo zbog tog segmenta. Nakon što je ova priča završena, film se zaokružava dodatnim segmentom koji se nastavlja sa početka filma.

Celokupno, VHS je uglavnom ok. Kod svake antologije koja ima više različitih kreatora (tj. režisera i pisaca) uvek postoji šansa da će neki segment biti bolji a neki lošiji. VHS nije ništa različit. Prvi, treći i peti segment su dobro izvedeni, dok je druga (na moju žalost, jer je Ti West definitivno talentovan) ispod proseka. Četvrta priča ne bi trebala da se uopšte nalazi u filmu. Glavni problem “VHS” je repetativnost svake priče, koja prati šablon: u svakoj priči su indentični likovi, svi su pijani i glupi tinejdžeri koji zapadnu u situaciju koja je van njihovih sposobnosti. Obrt na kraju je uvek isti - lik koji je navodno žrtva je zapravo glavni pokretač svake nevolje, ili neko zlo natprirodno biće. Ovaj šablon dovodi do deja-vu osećaja kada se gleda svaka nova priča. Takođe film prati gimiku “found footage” filma, tako da ako niste ljubitelj istog, ne verujem da ćete uopšte dati šansu bilo kojem segmentu.  Upravo ova gimika radi protiv filma, jer svaki segment izgleda isto, a ne pomaže to što su tematski priče slične (gore već pomenut problem). Mislim da bi film radio mnogo bolje da je rađen u klasičnom filmskom formatu umesto “found footage” gimike. Pozitivno gledajući, “VHS” je dobar primer kako film na kojem je radilo svega dvadesetak ljudi još uvek može da pronađe finansijski uspeh, kao i uspeh kod generalne publike i kritike.

“VHS” je ok za pogledati ako ste ljubitelj found footage žanra, za ostalu publiku, mišljenja će biti podeljena. Ovo je film koji će se nekima svideti, dok će ga drugi apsolutno mrzeti.

Ocena: 3 od 5

IMDB stranica